NACRTI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Produžetak javne rasprave zavisi od spremnosti Evropske komisije da produži rokove za usvajanje zakona
Ministarstvo pravde u skladu sa Zaključkom Vlade sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
U toku javne rasprave u medijima su se pojavili određeni stavovi u vezi sa određenim rešenjima koji su sadržani u ova dva navedena nacrta zakona.
U vezi sa tim Ministarstvo pravde ukazuje sledeće:
- krivično delo Objavljivanje sadržaja kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela član 343a Krivičnog zakonika;
Jedno od krivičnih dela koje je sadržano u Nacrtu zakona o izmena i dopunama Krivičnog zakonika je i novo krivično delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a), koje je predviđeno kako bi se zaštitilo društvo od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje. Takvi sadržaji, poput Darknet-a, uglavnom se bave ilegalnom aktivnošću ‒ drogama, nedozvoljenim korišćenjem oružja, pedofilijom i najčešće ih koriste teroristi, kriminalci i pedofilske grupe kako bi njihove aktivnosti ostale sakrivene.
Na ovim sadržajima dostupni su i načini izvršenja ubistva, hakovanja, falsifikovanja novca, falsifikovanja isprava, pa je zbog toga objavljivanje i korišćenje takvog sadržaja neophodno propisati kao posebno krivično delo, kako bi se sprečilo izvršenje težeg krivičnog dela na čije izvršenje se podstiče takvim sadržajem.
Imajući u vidu tragične događaje iz maja 2023. godine u oglednoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i selima Malo Orašje i Dubona neophodno je preduzeti sve mere kako bi se sankcionisalo objavljivanje neprimerenog sadržaja na Internetu čime se otklanjaju uzroci koji su doveli do tih događaja. To je još jedan od razloga zbog čega je neophodno propisivanje krivičnog dela Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela.
Takođe, uvođenje ovog krivičnog dela jeste i predlog Radne grupe za bezbednost dece na internetu koju je obrazovala Vlada u skladu sa zaključkom od 4. maja 2023. godine koji sadrži mere za prevenciju i otklanjanje posledica tragičnih događaja iz maja 2023. godine.
Uvođenje ovog krivičnog dela nema za cilj ograničavanje ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, kao što su sloboda okupljanja, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja i dr. Naprotiv, kako je i naglašeno u obrazloženju izmena i dopuna, usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, propisana su nova krivična dela, kojima se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja.
U skladu sa predlozima i sugestijama koji su istaknuti u toku javne rasprave ministarka pravde Maja Popović je navela da će ovo krivično delo biti precizirano taksativno navođenjem za koja krivična dela će se kažnjavati objavljivanje sadržaja kojima se savetuje njihovo izvršenje i to krivična dela vezana za pedofilske sadržaje i pedofiliju, ubistvo, droge, nedozvoljeno korišćenje oružja, terorizam, falsifikovanje isprave, falsifikovanje novca.
I ovo, kao i ostala preciziranja u Nacrtu zakona izvršena su radi sprečavanja kontinuirane politizacije od strane dela opozicije koja uporno dezavuiše javnost pogrešnim tumačenjima predloženih rešenja.
- brisanje krivičnog dela Iznuđivanje iskaza (član 136. KZ);
Brisanje krivičnog dela Iznuđivanja iskaza (član 136. Krivičnog zakonika) predloženo je u nacrtu Zakona iz razloga što se to krivično delo preklapa sa krivičnim delom Zlostavljanje i mučenje iz člana 137. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika. Međutim, u toku javne rasprave sugerisano je da krivično delo zlostavljanje i mučenje ne sadrži u potpunosti sve radnje izvršenja koje su propisane članom 136. KZ-a. Analizirajući te navode, Ministarstvo pravde je stalo na stanovište da to krivično delo ne treba brisati u celini nego delimično tako što bi se zadržao stav 1. člana 136. KZ-a.
- izmena krivičnog dela Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom;
Ministarstvo pravde će brisati predloženi limit.
Izmena navedenog krivičnog dela predložena je na inicijativu posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Vrhovnog javnog tužilaštva u cilju da se napravi precizna razlika između ovog krivičnog dela i prekršaja iz čl. 236. i 237. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019 i 92/2023), tako da se ovo krivično delo odnosi samo na javne nabavke veće vrednosti, imajući u vidu stepen društvene opasnosti. Pored toga, ovom izmenom obezbeđuje se usaglašavanje ovog krivičnog dela sa Direktivom o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava (EU) 2017/1371.
- propisivanje novog krivičnog dela Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimka intimne sadržine.
U toku javne rasprave pažnju je privukla inicijativa da se Krivični zakonik dopuni novim krivičnim delom Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimka intimne sadržine koju je podržao veći broj organizacija civilnog društva i pojedinaca. Ministarstvo pravde je stanovišta da je ova inicijativa opravdana i da će da iznađe i predloži najbolje zakonsko rešenje kojim će se zaštiti intimni sadržaj od zloupotrebe i širenja putem društvenih mreža.
- inkvizitorsko načelo u krivičnom postupku;
Predloženim izmenama Zakonika o krivičnom postupku ne uvodi se inkvizitorsko načelo niti se sud stavlja u poziciju da bude pomagač javnog tužilaštva kako je isticano u nekim komentarima na nacrt Zakona. Nacrt zakona reafirmiše načelo materijalne istine tako što daje u jednom ograničenom obimu pravo sudu da radi razjašnjenja odlučnih činjenica, koje po njegovom mišljenju nisu dovoljne, predloži i izvede dokaze neophodne za donošenje pravilne i zakonite odluke, iako ih stranke u postupku nisu predložile. Na ovaj način se po mišljenju većeg dela stručne javnosti doprinosi osnovnom cilju krivičnog postupka da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje Krivični zakonik, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
Izmene i dopune Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku predviđene su kao aktivnosti u Revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava. Ove aktivnosti uvrštene su u Akcioni plan još 2016. godine, a potvrđene su i u Revidiranom akcionom planu iz 2020. godine. Realizacija ovih aktivnosti obuhvata usklađivanje sa 24 direktive Evropske unije u oblasti krivičnog zakonodavstva. To znači da je zadatak Republike Srbije usklađivanje krivičnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Iz tih razloga je Evropska komisija insistirala da usvajanje ovih zakona bude deo Reformske agende koja prati Plan rasta za Zapadni Balkan. Po Planu rasta, koji je usvojen od strane Vlade, neophodno je da ova dva zakona budu usvojena do kraja 2024. godine.
Ministarstvo pravde razume pojedine zahteve za produženje trajanja javne rasprave i ukazuje da je spremno da produži javnu raspravu, međutim produženje isključivo zavisi spremnosti Evropske komisije da produži rokove za usvajanje navedenih zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 01.11 2024.
Naslov: Redakcija