ZATVARANJE PREDUZETNIČKE RADNJE: Dugove radnje vlasnik plaća i sa privatnog računa

Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika u Srbiji, među kojima su 1.203 preduzetnika. Taj broj dužnika ne čini ni jedan procenat ukupnog broja fizičkih lica koja se bave nekom delatnošću, jer podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je trenutno aktivno 350.604 preduzetničkih radnji.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da je zatvaranje preduzetničke radnje proces koji mnogi preduzetnici žele da izbegnu, ali ponekad nemaju izbora.

Poreski savetnici često ističu da je zatvaranje preduzetničke radnje poslednja opcija kada iscrpe sve druge načine da održe poslovanje. Iako ovaj korak može izgledati jednostavno, realnost je mnogo složenija. Pored emocionalnog tereta koji dolazi sa gašenjem preduzetničkog sna, postoji niz pravnih i administrativnih obaveza koje preduzetnik mora da ispuni kako bi uspešno zatvorio svoju radnju i izbrisao je iz registra Agencije za privredne registre (APR).

Naime, proces zatvaranja nije samo formalnost. Da bi preduzetnička radnja zaista prestala da postoji, potrebno je da preduzetnik namiri dugove prema državi, ali ne nužno i prema svim poveriocima.

“Kada preduzetnik donese odluku da zatvori svoju radnju, očekuje se da je već naplatio svoja potraživanja od kupaca ili rasprodao robu sa lagera. U slučaju da nije, postoji mogućnost da robu vrati dobavljačima i tako smanji svoj dug prema njima. Ova opcija može da olakša teret dugovanja, ali je važno da se sve transakcije završe pre nego što tekući račun firme bude ugašen”, navodi sagovornica.

Zatvaranjem preduzetničke radnje tekući račun preduzetnika se zatvara, ali ostaju obaveze prema državi, a za brisanje iz registra potrebna je potvrda Poreske uprave na republičkom i lokalnom nivou da nema poreskih dugova.

“Ukoliko preduzetnik ne izmiruje dugove prema dobavljačima pre zatvaranja radnje, moraće da ih plaća kao fizičko lice, koristeći svoj privatni tekući račun. Ovaj postupak može biti izazovan jer račun preduzetnika postaje odgovoran za dugove radnje, što često dovodi do komplikacija sa poveriocima koji su fakture izdavali na ime radnje”, ističe Pisarević.

Jedan od problema je što preduzetnik postaje odgovoran kao fizičko lice, iako je dug vezan za firmu.

“Budući da firma koja posluje sa fizičkim licima mora da koristi fiskalni uređaj, najbolji savet je da se svi dugovi izmiruju pre nego što se krene u proces zatvaranja. Time se smanjuju nesporazumi između poverilaca i bivših preduzetnika, dok se izbegavaju komplikacije sa zakonima o fiskalizaciji”, objašnjava sagovornica.

U nekim slučajevima preduzetnicima se savetuje da razmisle o opciji privremenog mirovanja. Umesto potpunog zatvaranja preduzetnik može da podnese zahtev za privremeni prekid obavljanja delatnosti, što mu omogućava da zadrži poreski identifikacioni broj (PIB) i aktivan tekući račun, a obaveze prema državi stavljaju se na čekanje.

“Tokom perioda mirovanja preduzetnik može da koristi tekući račun za izmirivanje dugova prema dobavljačima”, objašnjava Pisarević, naglašavajući da je ovo jedan od najjednostavnijih načina da se dugovanja isplate bez dodatnog opterećenja.

Pored navedenih opcija, dobavljači mogu da pokrenu pravni postupak kako bi naplatili svoja potraživanja. Preduzetnik, iako je fizičko lice, u poslovnom kontekstu ima obavezu da izvršava svoje obaveze, a dugove prema dobavljačima mora da plaća čak i kada radnja više ne postoji.

“Dugovi preduzetničke delatnosti su istovremeno i dugovi fizičkog lica”, podseća Pisarević, dodajući da je imovina preduzetnika jednako izložena potraživanjima kao i kada je poslovao kroz radnju.

Važno je napomenuti da zatvaranje preduzetničke radnje može biti pokrenuto i automatski, po sili zakona. Narodna banka Srbije ima pravo da pokrene postupak zatvaranja ako je tekući račun radnje blokiran duže od dve godine. U takvim slučajevima, dug prema Poreskoj upravi ne prestaje, već se prenosi na fizičko lice, odnosno na osnivača radnje.

Uz to, radnja može biti zatvorena i ako preduzetnik bude osuđen na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci ili ako se ustanovi da je registracija radnje bila ništava.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 11.11 2024.
Naslov: Redakcija