ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Sve više pritužbi na obuću koja tokom hoda ima skrivenu manu, a kupcima je teško da to dokažu i ostvare svoja prava

“Kupila sam cipele pre mesec dana i nisam ih nijednom nosila. Danas kada sam htela da ih obujem, vidim da mi leva nešto škripuće, mislim da je štikla”; “I ja imam sličan problem. Kupila sam patike sa skrivenom petom i platila sam ih 11.500 dinara. Posle samo nekoliko nošenja, one su počele strašno da škripe (kao da im je peta od plastike), a pritom da ne pričam koliko su mi neudobne. Podnela sam reklamaciju i, naravno, nisu je uvažili uz obrazloženje da je obuća ispravna. Ne znam kako je ispravna kad se to škripanje glasno čuje”; “Imam jedne “letnje” čizmice, preudobne, kvalitetne, lepa mekana koža, sve od kože spolja i iznutra, apsolutno nemam nikakvu zamerku na njih, osim što škripe kad hodam. Izgleda da je kvalitet đona takav.”

Ovako izgleda prepiska kupaca na jednom forumu na kom se žale da imaju problem s obućom koja škripi tokom hodanja, što je vrlo neprijatno i iritantno. I dok jedni smatraju da je ovo problem koji nastaje zbog specifičnog hoda, drugi misle da je reč o lošoj proizvodnji, a treći da je do podloge po kojoj se hoda. Ima li razloga za brigu i da li obuća koja škripi podleže reklamaciji ako je kompletna i nema druge nedostatke? Ovih dana je u Udruženju NOPS bio neuobičajeno veliki broj žalbi na “škripavu” obući ili patike koje “žvaću” dok se u njima hoda. Koliko god da se trudili da nekim trikovima otklone ovaj problem, jasno je da je on tu čim kupci o tome raspravljaju na forumima.

“Stvarno mislim da ovo nije razlog za reklamaciju”, kaže jedan od kupaca i dodaje da je cipela neoštećena, lepo sašivena i od kvalitetnog materijala. Zvuk koji proizvodi, objašnjava, nije rezultat loše proizvodnje. Upravo to je bio odgovor trgovaca kojima je potrošačka organizacija uputila reklamacije i posredovala između njih i kupaca u više slučajeva. Zoran Nikolić iz NOPS-a kaže da su u ovoj organizaciji imali više reklamacija i da je to problem koji nekako mora da se reši. Očigledno je, ističe, razlog u nekvalitetnoj obući, jer problem škripanja je u obući između pete i đona i kupac nikako ne može to sam da reši. S druge strane, trgovci u tome ne vide nikakav problem i ne žele da menjaju obuću samo zato što škripi. Nikolić kaže da će ovakve predmete slati i na sud ako treba, jer su potrošačima uskraćena prava. Pa šta da rade potrošači i kome da se žale s obzirom na to da je reč o skupoj obući koja bi trebalo da je kvalitetnije proizvodnje ili materijala? Jedan kupac navodi kako je reklamirao patike zbog ovog problema i rečeno mu je da trgovci “ne menjaju obuću tek tako i tražili su mu da nosi na veštačenje, odnosno da se žali inspekciji”. U inspekciji su pak rekli da je adresa na koju bi trebalo da se javi Institut za kontrolu kvaliteta, koji kupac, kako kaže, nije našao i odustao je od reklamacije.

“Neko mora da odgovori na pitanje da li je obuća saobrazna po Zakonu o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 88/2021) ako škripi tokom nošenja. Mišljenja su podeljena, ali iz ugla kupca logično je da bi trebalo da je potrošač u pravu s obzirom na to da je izdvojio novac za novu obuću i da nema logike da ne može da je nosi kakav god da je razlog”, objašnjava sagovornik iz NOPS-a. Važno je napomenuti da kupci sa ovakvim problemima obično dobiju odgovor da je “utvrđeno da je šteta nastala nepravilnom upotrebom proizvoda”. Ovakvim odgovorom se prodavac oslobađa bilo kakve odgovornosti za proizvod koji je predmet žalbe.

Zoran Ostojić, rukovodilac kontrolnog tela kompanije “Profi lab” iz Beograda, kaže da su imali prilike preko potrošačkih organizacija da kontrolišu takvu obuću. On smatra da ovo jeste nesaobraznost proizvoda, ali da je problem to što se otkriva naknadno, odnosno što ne može da se ustanovi pre kupovine.

“Ovo je skrivena mana koja se kasnije otkriva i zato kupci imaju problem da je dokažu. Zvuk koji obuća proizvodi tokom hodanja nije u vezi s materijalom. Reč je o više komponenti koje se javljaju u procesu sklapanja, a otkriva se individualno. Zavisi čak i od težine osobe koja nosi tu obuću, načina hoda. Problem je što za obuću ne postoje nikakva ograničenja i nema opravdanja za trgovce, odnosno proizvođače”, kaže sagovornik. Na pitanje kako kupci da reše ovaj problem koji je i neprijatan, on odgovara da ga je ponekad i analizom teško dokazati, jer nije standardno oštećenje.

“Moj predlog je da na osnovu dobre trgovačke prakse prodavac bez razmišljanja izađe u susret kupcu. Dobijao sam audio i video snimke u kojima kupci dokazuju kakav problem imaju i tako bi i trgovci mogli da uvažavaju te dokaze i rešavaju reklamacije. Jer se, recimo, na nekim aparatima koji simuliraju hod ponekad ne javi problem iako ga kupac realno ima. Danas imamo masovnu proizvodnju, čak i uniseks obuću i nije svakome isto udobna niti svako ima isti problem. Trgovci moraju da budu fleksibilni, jer problem realno postoji”, kaže Ostojić.

Izvor: Vebsajt Politika, Jelica Antelj, 11.11.2024.
Naslov: Redakcija