ODLUKA O PRIVREMENOJ ZABRANI UVOZA PELETA OD DRVETA: Zabrana uvoza peleta produžena za još tri meseca

Vlada Republike Srbije odlučila je da za još 90 dana produži Odluku o zabrani uvoza peleta. Ovakav epilog dolazi nakon nedelju dana neizvesnosti, tokom kojih su peletari upozoravali na opasnost od gašenja proizvodnje i gubitka desetina hiljada radnih mesta, ako bi se dozvolio uvoz. Cena peleta u Srbiji vratila se na stare znatno niže nivoe od onih koji su vladali od izbijanja ukrajinske krize, a proizvođači peleta su upozorili da ne mogu da izdrže konkurenciju iz zemalja kao što su Bosna i Hrvatska, gde su, kako navode, cene struje i drugih energenata, kao i ostali troškovi znatno niži nego u Srbiji.

Uvoz peleta u prethodna tri meseca je bio zabranjen prethodnom uredbom Vlade upravo zbog ovih problema, ali budući da ta uredba ističe ovog meseca, postojao je rizik da se obnovi uvoz ovog energenta, što bi pred grejnu sezonu dodatno oborilo cene peleta.

Posle protesta proizvođača koji su bili u intenzivnoj komunikaciji sa Vladom Srbije u prethodnim danima, povrh toga što su se i javno oglašavali o ovoj temi, država je odlučila da im izađe u susret i onemogući dolazak međunarodne konkurencije do sredine januara. S jedne strane, ovakva odluka će svakako pomoći održavanju domaće proizvodnje ovog energenta, što pomaže energetskoj sigurnosti i očuvanju radnih mesta, ali će s druge strane negativno uticati na cenu koju plaćaju krajnji potrošači.

Peletari većinom kažu da im odgovara nastavak zabrane uvoza. No, problem je sistemske prirode i zahteva detaljnije rešavanje uređenja tržišta, kao i nadzora nad kvalitetom. A sve u cilju suzbijanja zagađenja vazduha koje Srbiju muči godinama.

“Privredna komora Srbije je podnela inicijativu za produženje privremene mere zabrane uvoza peleta do donošenja pravilnika”, rekao je za Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku i rudarstvo u PKS.

Peletari su u većini za to da se zabrani nastavi, pa će ovu vest dobronamerno posmatrati. U aprilu je uvedena zabrana uvoza peleta u Srbiju na period od 90 dana “u cilju neophodne zaštite života i zdravlja biljaka i životinja”. Odluka je kasnije produžena za dodatnih 90 dana, a rok ističe ovih dana.

“Trenutno nemam peleta na zalihama. Koju god da Vlada donese odluku, ispoštovaću. Ne odgovara mi da se prekine zabrana. Čekam iduću godinu i mogu samo da se nadam, jer Vlada nam je pomogla ovom odlukom. Sirovine ima, Srbijašume nisu imale, siguran sam, problema sa proizvođačima peleta, oni isporučuju”, kaže Danko Pušičić iz kompanije Biomax Vraneša. Kako objašnjava, on je svojim redovnim kupcima obezbedio pelet, ali, kako kaže, nije uspeo da od tih prodaja ostvari zaradu.

Prema podacima kojima PKS raspolaže, proizvodnja peleta u prva tri kvartala ove godine je gotovo 30 odsto niža u odnosu na isti period 2023. godine, iskorišćenost domaćih proizvodnih kapaciteta je na nivou od 45 odsto, a izvoz je na nivou od 67 odsto prošle godine ostvarenog izvoza za prvih osam meseci. U prvih osam meseci 2023. izvoz je realizovan u količini od oko 25 hiljada tona, dok u istom periodu ove godine iznosi oko 17 hiljada tona.

Prema Savićevim rečima, postoji sistemski problem na domaćem tržištu peleta čije “boljke” je energetska kriza izbacila u prvi plan.

“Veliki broj proizvođača, kako u Srbiji tako i u regionu, ne poseduje standarde kvaliteta za drvna goriva (pelet). Neustaljeni kvalitet i odsustvo nadzora i kontrolnih mehanizama predstavlja realnu opasnost da potrošače odvrati od ovog energenta. Pelet je samo jedan segment tržišta drvnih goriva, ali jedno izuzetno potentno tržište, tržište koje bi u perspektivi trebalo da zameni i nadomesti upotrebu uglja u individualnim ložištima i kod javnih institucija i tako značajno doprinese smanjenju zagađenja vazduha tokom grejne sezone u naseljenim mestima, gradovima.

Kako iz PKS ističu, oni se zalažu za uspostavljanje istih i jednakih uslova za sve učesnike na tržištu, što podrazumeva donošenje mehanizama za kontrolu i nadzor kvaliteta peleta.

“Situacija na tržištu je takva da od 90 proizvođača trenutno čak 60 odsto uopšte ne proizvodi a ostali koji proizvode rade sa 35-40 odsto kapaciteta. Kao posledica i JP Srbijašume je u velikom problemu sa najvećim zalihama sirovine još od 2006. godine i u skoro kritičnom stanju. Industrija peleta u Srbiji direktno i indirektno zapošljava preko 20.000 ljudi i svi su u problemu u celom lancu. Proizvođači u Srbiji zbog visokih cena sirovine, struje pa i goriva trenutno ne mogu da konkurišu proizvođačima peleta iz Crne Gore, BiH i Hrvatske. Zbog svega navedenog zabrana uvoza peleta mora biti produžena na još bar 90 dana”, kaže Zoran Drakulić, vlasnik Point grupe koja proizvodi Bioenergy pelet.

Prodavac peleta Energytrade kaže da za sada peleta ima u ponudi, ali da ako se promeni “odluka Vlade vrlo lako može da se desi nestašica”.

Kod Energytrade kompanije iz Srbije za džak od 15 kg peleta cena je 450 din, dok je kod prodavca iz Hrvatske Woody peleti cena za isto pakovanje 3,75 evra (442,5 dinara). U Bosni i Hercegovini Jakovljević BiH prodaje džak od 15 kg za 7,5 konvertibilnih maraka (448,8 dinara).

Vlada Srbije je tokom 2022. godine donosila uredbe o ograničenju cene peleta, kako bi “sprečila poremećaje na tržištu koji mogu ugroziti energetsku bezbednost zemlje”.

Tada je na snazi bila i zabrana izvoza peleta, na koju su se proizvođači žalili, zbog gomilanja zaliha i nemogućnosti da iskoriste visoke cene na međunarodnom tržištu.

“Odsustvo ovih mehanizama (za kontrolu i nadzor kvaliteta peleta) svakako pogoduje nelojalnoj konkurenciji i plasmanu peleta sumnjivog porekla i niskog kvaliteta. Vlada Srbije je još 2018. godine propisala minimalne tehničke zahteve u pogledu energetske efikasnosti uređaja za sagorevanje peleta (kotlova i peći) te je neophodno sa druge strane da se standardizuje pelet koji bi bio sagorevan u ovim uređajima kako bi se postigli željeni efekti energetske efikasnosti ali i manjim emisijama PM čestica u vazduh”, objašnjava Savić iz PKS.

Srbija se decenijama unazad bori sa prekomernim zagađenjem vazduha, podsećaju iz privredne komore, a emisije dominantno potiču iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta.

Evropska agencija za zaštitu životne sredine Srbiju svrstava na 5. mesto po zagađenosti vazduha u Evropi, a specijalizovani internet portal IQAir navodi da je prosečna koncentracija PM2,5 čestica u 2023. godini u Srbiji bila 4,1 puta viša od granice koju propisuje Svetska zdravstvena organizacija. Iz PKS podsećaju da ove čestice predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik i dugotrajna izloženost ovim česticama može dovesti do hroničnih oboljenja i smanjenja očekivanog životnog veka.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 10.10.2024.
Naslov: Redakcija