PRAVILNIK O TEHNIČKIM USLOVIMA ZA REGISTRACIJU KRAJNJIH KORISNIKA USLUGE SA PLAĆANJEM UNAPRED: Nakon 10. februara neregistrovanim pripejd korisnicima biće obezbeđena samo primerena količina data saobraćaja potrebna za onlajn registraciju, kao i saobraćaj za pozive ka hitnim službama, i to u periodu do 10. maja 2025. godine, kada će neregistrovani pripejd brojevi biti u potpunosti deaktivirani

Više od tri miliona pripejd korisnika mobilnih operatora u Srbiji moraće da registruje svoje brojeve najkasnije do 10. februara 2025. godine, a ukoliko to ne učine operator će im obustaviti pružanje usluga.

Naime, Zakon o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 35/2023) nalaže da je pre početka pružanja usluge sa plaćanjem unapred (prepaid) preko javne mobilne komunikacione mreže pružalac usluge (operator) dužan da izvrši registraciju krajnjeg korisnika. Ta obaveza se odnosi na registraciju svih korisnika, uključujući i one koji su počeli da koriste uslugu pre početka primene ovog člana, odnosno podzakonskog akta.

Iz Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) navode da u Srbiji ima 3.287.419 pripejd korisnika (38,5 odsto) i 5.244.603 postpejd (postpaid) korisnika (61,5 odsto).

“U skladu sa tumačenjem odredaba Pravilnika o tehničkim uslovima za registraciju usluge sa plaćanjem unapred ("Sl. glasnik RS", br. 8/2024), nakon 10. februara neregistrovanim pripejd korisnicima biće obezbeđena samo primerena količina data saobraćaja potrebna za onlajn registraciju, kao i saobraćaj za pozive ka hitnim službama, i to u periodu od narednih 90 dana, odnosno najkasnije do 10. maja 2025. godine, kada će neregistrovani pripejd brojevi biti u potpunosti deaktivirani”, navode u RATEL-u.

Na pitanje na šta se najviše žale korisnici mobilnih operatora u Srbiji, ističu da su na osnovu iskustva i rada po prigovorima koji stižu RATEL-u to najčešće iznos zaduženja i kvalitet pružene usluge.

Ovo potvrđuje i predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva Dejan Gavrilović koji kaže da se prigovori korisnika generalno odnose na podizanje cena paketa mobilnih operatora i kvalitet pruženih usluga, dok se leti potrošači najčešće žale na uvećane račune u romingu.

“Ovih dana imali smo puno upita u vezi sa registracijom pripejd korisnika. Potrošače uglavnom zanima da li moraju da se registruju i zbog čega. Najčešće se žale da već godinama koriste pripejd usluge i ne žele to da učine, a interesuje ih i da li će im biti oduzet broj telefona i slično”, navodi Gavrilović.

Kada je reč o žalbama na poskupljenje paketa mobilnih operatora, sagovornik kaže da to uglavnom ide u talasima i da se uvek jednom godišnje desi da bude povećan broj žalbi. Korisnici se uglavnom tada javljaju Efektivi kako bi se informisali o procedurama raskida ugovora.

“Na nesaobraznost usluge, odnosno kvalitet, žalbe su učestale. Tokom leta, kada se uglavnom i putuje van zemlje, korisnici se često žale na uvećane račune u romingu. Većina njih tvrdi da su ugasili razmenu roming podataka, a da im je ipak stigao uvećan račun”, ističe Dejan Gavrilović.

On kaže da su česte i žalbe na takozvane VAS usluge (Value Added Services). Reč je o uslugama koje se dodatno plaćaju, a koje obuhvataju servis koji pruža mogućnost da slanjem SMS ili MMS poruke na određeni kratak broj ili unosom svog broja na nekoj internet stranici korisnik naruči neki sadržaj, poput horoskopa, multimedijalnih sadržaja, igrica i slično.

“To su usluge koje se dodatno plaćaju, poput pretplate. Nedavno nam se javila jedna korisnica sa tim problemom, tvrdeći da ništa od navedenih usluga nije aktivirala. Mobilni operator joj je poslao specifikaciju troškova kako bi se utvrdilo da li je uopšte aktivirala te usluge. I na kraju su joj izašli u susret i stornirali dug”, navodi Gavrilović.

Komentarišući ne tako mali broj korisnika pripejd usluga, Dejan Gavrilović napominje da je uglavnom reč o starijoj populaciji, ali i mladima koji su slabije platežne moći i ne žele da se obavezuju ugovorom.

“To je pretežno starija populacija koja i dalje koristi obične telefone, koji nisu Android. Njima ne treba internet, Viber i slično. Neophodno im je da imaju za poruke, da mogu da primaju pozive i ukoliko je neophodno da oni nekoga pozovu. Takođe, ima i mladih koji koriste pripejd brojeve”, zaključuje predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva Dejan Gavrilović.

Inače, pripejd kartice i dopune za mobilne telefone ranije su mogle da se kupe na skoro svim kioscima, pa je bilo lako i praktično “dopuniti kredit”. Danas se uglavnom kupuju na prodajnim mestima operatora, mada postoje i opcije onlajn dopunjavanja kredita koji važi 60 do 90 dana od dana uplate.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 15.11.2024.
Naslov: Redakcija