ŠTA JE EURD?

Evropska unija je u okviru Zelenog dogovora (European Green Deal) prepoznala sprečavanje krčenja šuma, očuvanje i širenje šumskog područja kao jedan od glavnih problema u borbi za očuvanje životne sredine.

Statistike govore da krčenje šuma čini 11% emisija gasova staklene bašte, kako je navedeno u specijalnom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) o klimatskim promenama i zemljištu za 2019.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da je oko 10% preostalih šuma (420 miliona hektara) izgubljeno u periodu između 1990. i 2020. na svetskom nivou, a prema različitim dostupnim podacima, potrošnja unutar EU doprinosi između 10-16% ukupnog godišnjeg krčenja šuma.

Kao predloženo rešenje za rešavanje problema krčenja šuma, EU je 2023. godine usvojila Regulativu o proizvodima koji nisu povezani s krčenjem šuma (EU Deforestation Regulation – EUDR).

Obim EUDR

EUDR zabranjuje stavljanje na tržište, stavljanje u promet ili izvoz robe i proizvoda u sedam relevantnih kategorija osim ako ne ispunjavaju tri uslova:

• Ne doprinose krčenju šuma ili degradaciji šuma.

• Proizvedeni su u skladu sa relevantnim zakonodavstvom zemlje proizvodnje (što uključuje ne samo poštovanje ekoloških propisa, već i onih koji se odnose na prava na korišćenje zemljišta, upravljanje šumama, rad, poreze i/ili zakone o ljudskim pravima).

• Prati ih izjava o dužnoj pažnji.

Kategorije proizvoda obuhvaćene ovom zabranom su: stoka (meso i koža), kakao, kafa, palmino ulje, kaučuk, soja i drvo.

Trgovci i proizvođači u EU su dužni da, za svaku sirovinu prilikom korišćenja ili trgovine proizvodima iz označenih kategorija, putem izjava o dužnoj pažnji (due dilligence) garantuju da je sirovina pribavljena poštujući pravila propisana EUDR, te da ne doprinosi krčenju ili degradaciji šuma.

Kako bi izjava dužne pažnje bila validna, zahteva se prikupljanje sveobuhvatnih informacija, podataka i dokumenata o proizvodima, zemlji proizvodnje i specifičnim (geolociranim) parcelama na kojima je roba proizvedena. Na osnovu ovih informacija, procena rizika se vrši prema nizu kriterijuma, koji uključuju, između ostalog: nivo rizika koji je svakoj zemlji (ili njenim delovima) dodelila Evropska komisija, prisustvo šuma, rasprostranjenost krčenja šuma ili degradacija šuma u zemlji (ili u njenom delu), pouzdanost informacija, složenost lanca snabdevanja ili prisustvo autohtonih naroda. Ova procena treba da se sprovodi najmanje jednom godišnje. 

Pored navedenog, potrebno je i da kompanije usvoje mere za smanjenje rizika, koje mogu uključivati prikupljanje dodatnih informacija, sprovođenje nezavisnih studija ili revizija i/ili usvajanje mera podrške dobavljačima.

U slučaju da kompanije ne poštuju propisana pravila, izlažu se novčanim kaznama u iznosu do 4% ukupnog prometa ostvarenog na teritoriji EU, kao i zapleni proizvoda ili prihoda ostvarenih prometom zabranjenih proizvoda.

Uticaj na srpsku privredu

Iako nije obuhvaćena u svim kategorijama proizvoda, srpska privreda će u određenim segmentima biti pogođena primenom EUDR. Na primer, proizvodi od gume i drveta predstavljaju neke od glavnih izvoznih proizvoda koji se izvoze u Evropsku uniju, sa više od 15% udela u ukupnom izvozu. Samim tim, kompanije izvoznici će biti dužne da svojim evropskim partnerima dostavljaju podatke o poreklu proizvoda i da dokazuju da sirovina koja je korišćena nije nastala krčenjem ili degradiranjem šuma. Pošto ovakva obaveza ranije nije postojala, biće potrebno neko vreme da se srpske kompanije usklade sa obavezama koje će morati da ispune ukoliko žele da nastave sa izvozom na tržište EU, te da razviju procese prilikom nabavke sirovina kojima će ispuniti regulatorne zahteve.

Problemi sa primenom

Međutim, iako je usvojena 2023. godine, sa početkom primene krajem 2024. godine, planirana primena EUDR je 2. oktobra ove godine odložena za godinu dana, do 30. decembra 2025. godine.

Glavni problem sa primenom EUDR je u potpunoj nesaglasnosti glavnih trgovinskih partnera EU (SAD, Kina i Brazil, kao najveći partneri u većini obuhvaćenih kategorija) da poštuju primenu ove regulative na proizvode koji dolaze iz njihovih zemalja. S obzirom da EUDR propisuje ekstenzivnu politiku pribavljanja informacija o poreklu proizvoda, ovo bi neminovno poskupelo proizvode i stvorilo probleme pre svega primarnim proizvođačima ovih proizvoda.

Ako imamo u vidu da su u pitanju često nerazvijene zemlje Afrike, Južne Amerike i Azije, jasno je zbog čega postoji veliki otpor svih tih zemalja primeni ovakve regulative.

Sa druge strane, EU kao jedno od najvećih svetskih tržišta ne može da primeni ovakvu regulativu, jer u praksi ne bi imala odakle da nabavlja sve proizvode obuhvaćene EUDR – primera radi, EU uvozi polovinu svog kakaa proizvedenog na svetskom nivou.

Takođe, uslov da se vrši geolokacija svakog pojedinačnog proizvoda, čime bi se utvrđivalo sa koje tačno parcele proizvod dolazi, je glatko odbijena od strane svih velikih država (pre svega Kine) kao velika bezbednosna pretnja i predstavlja veliki kamen spoticanja u daljim pregovorima na ovu temu.

Nijedna “zelena” regulativa EU nije zamišljena da ima efekta samo na teritoriji EU, već da se kroz njihovu primenu u EU ostvare efekti u celom svetu. Na ovaj način, zakonodavci u EU su se nadali da će kreirati regulatorni okvir za razvoj i podsticaj održivog poslovanja i posledično smanjenje zagađenja životne okoline i rast poštovanja ljudskih prava na svetskom nivou. Međutim, druge velike trgovinske sile naprosto nisu spremne da žrtvuju svoje prihode i razvoj svoje privrede radi ispunjavanja ciljeva održivog poslovanja i očuvanja životne sredine.

Ovakva problematika nam pokazuje da i pored najboljih namera koje postoje u pogledu očuvanja životne sredine, nije moguće sprovoditi ovakve politike u današnjem svetu bez saglasnosti svih zainteresovanih strana – ili, da budemo iskreni, makar onih najvećih igrača na datim tržištima. Iako je primena EUDR odložena do kraja 2025. godine, pitanje je da li će ova regulativa i tada stupiti u primenu ili će ponovo biti odložena, čekajući neke bolje dane. U međuvremenu, najveće svetske kompanije koriste ovo vreme da se pripreme za primenu EUDR i usklade svoje poslovanje sa predloženim obavezama, te da spremno dočekaju stupanje na snagu ove regulative.

Izvor: Vebsajt Ekologika, Ivo Đukanović, 21.10.2024.
Naslov: Redakcija