Zastava Bosne i Hercegovine

PREDLOZI UREDBI O KVOTAMA U SISTEMIMA TRŽIŠNE PREMIJE ZA SOLARNE ELEKTRANE I ZA VETROELEKTRANE: Predložene veće kvote za solarne, a manje za vetroelektrane. Menja se i Uredba o tržišnoj premiji i fid-in tarifi


Ministarstvo rudarstva i energetike otvorilo je proces konsultacija radi izmene tri uredbe - o tržišnoj premiji i fid-in tarifi, kao i o kvotama u sistemu tržišne premije za solarne i vetroelektrane, i to tako što predlaže gotovo trostruko povećanje kvote za premije za solarne elektrane, dok je nacrtom kvota za vetroelektrane smanjena.

Konsultacije oko izmena tri uredbe traju do 28. oktobra, a ceo proces odvija se uoči najavljenog drugog kruga aukcija za tržišne premije za solarne i vetroelektrane.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno je, a posle sastanka sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, najavila da bi u novembru trebalo da bude raspisan drugi krug aukcija za tržišne premije za solarne i vetroelektrane.

Đedović je tada istakla da se, prema dosadašnjoj dinamici i interesovanju investicija, očekuje da trogodišnji cilj od 1.300 megavata novih kapaciteta iz OIE bude prevaziđen.

Sada su na javne konsultacije stigle i izmene tri ključne uredbe za aukcije, a iz nacrta tih dokumenata vidi se da ministarstvo predlaže povećanje kvote za solarne elektrane a smanjenje za vetroelektrane.

U Predlogu uredbe o kvoti u sistemu tržišne premije za solarne elektrane stoji da kvota za solarne elektrane odobrene snage 500 kW i više iznosi 124,8 MW. Podsećamo da je u uredbi iz 2023. godine ta kvota iznosila 50 MW.

Takođe, u Predlogu uredbe o kvoti u sistemu tržišne premije za vetroelektrane, predlaže se da nova kvota za vetroelektrane odobrene snage 3 MW i više iznosi 300 MW, dok je prošlogodišnjom uredbom ta kvota bila 400 MW.

U obrazloženju Predloga uredbe koja se odnosi na solarne elektrane ističe se da je povećanje kvote već planirano na 100 MW, a da je povećano za dodatnih 24,8 MW pošto je toliko iznosio kapacitet koji nije popunjen u prvoj aukciji iz 2023. godine.

“Sa aspekta pravila državne pomoći, planirane kvote će obezbediti da aukcije budu konkurentne jer analiza tržišta ukazuje da ima najmanje 170 MW projekata solarnih elektrana snage do 10 MW i jedan veliki projekat solarne elektrane snage 150 MW podobnih za učestvovanje na aukciji, što obezbeđuje konkurentnost”, navelo je Ministarstvo energetike i rudarstva.

Smanjenje kvote za vetroelektrane objasnili su time da je ranije najavljeno da će kvota za aukcije u 2024. iznositi 300 MW.

Podsetimo da se prošle godine na aukcijama za tržišnu premiju za vetroelektrane za kvotu od 400 MW borilo devet projekata od kojih je osam zadovoljilo eliminatorne uslove.

Najveća kvota dodeljena je kompaniji Vetrozelena (210 MW po ponuđenoj ceni od 64,48 EUR/MWh), a sledili su Čibuk 2 Wind Energy, Enlight K2-Wind i Crni vrh power. Ostale četiri kompanije imale su jedinstvenu cenu od 84 EUR/MWh i ostale su bez kvota. To su: Vetropark Torak, Vetropark Lipar, Vetropark Lipar 2 i MK-Fintel Wind.

Kada je reč o solarnim elektranama, kvota od 50 MW nije ispunjena. Najveća kvota dodeljena je kompaniji Novo Selo Power (6,4 MW po ponuđenoj ceni od 89,8 EUR/MWh). Slede Hiperion sol i Terra Solar a još četiri kompanije nisu ispunile kvalifikacione uslove.

Najveće izmene u Predlogu uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi odnose se na primenu člana 21. stav 6. Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije ("Sl. glasnik RS", br. 40/2021 i 35/2023), kojim je propisano da Vlada može u pogledu kriterijuma za ocenu ponuda na aukcijama pored ponuđene cene na aukcijama, posebno ceniti i kapacitet elektrane ponuđen za garantovano snabdevanje, odnosno snabdevanje krajnjih kupaca od strane učesnika na aukcijama.

U obrazloženju se ukazuje na sve veći značaj pitanja sigurnosti snabdevanja krajnjih kupaca u okolnostima permanentne energetske krize i ratnih okolnosti u Evropi i svetu, i zaključuje da je potrebno iskoristiti zakonsku mogućnost i Predlogom uredbe bliže urediti dodatni kriterijum iz člana 21. stav 6. Zakona.

“Uređivanjem tog pitanja otvoriće se mogućnost da se investitori koji kroz aukcije traže podršku države, motivišu da deo kapaciteta elektrane ponude krajnjim kupcima u Republici Srbiji. Time će se dodatno obezbediti da električna energija koja je u sistemu podsticaja bude usmerena ka krajnjim kupcima koji finansiraju podsticaje kroz naknadu za povlašćene proizvođače, što će podići sigurnost snabdevanja krajnjih kupaca”, stoji u obrazloženju.

Zato se ovim Predlogom uredbe uređuje sprovođenje postupka nadmetanja i popunjavanja kvote u slučaju aukcije koja se sprovodi u skladu sa članom 21. stav 6. Zakona o korišćenju OIE.

“U ocenu ponude učesnika aukcije, prilikom rangiranja ponuda učesnika aukcije i popunjavanja kvote, može da se uzme u obzir, pored visine ponuđene cene učesnika aukcije i iznos procenta kapaciteta elektrane učesnika aukcije ponuđenog garantovanom snabdevaču za potrebe garantovanog snabdevanja i/ili krajnjim kupcima kroz ugovor o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora”, objašnjeno je u obrazloženju predloženih izmena.

Ministarstvo energetike je ocenilo i da bi usvajanje Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o tržišnoj premiji i fid-in tarifi donelo značajne koristi za investicionu klimu u obnovljive izvore energije i celokupno poslovno okruženje, a kao krajnji rezultat i smanjenje vremena i troškova za krajnje korisnike - privredu i građane.

Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.


Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Rilak, 22.10.2024.
Naslov: Redakcija