RADNA VERZIJA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI: Predviđeno uspostavljanje evidencije fizičkih lica, sa ciljem obezbeđivanja skupa podataka neophodnih Poreskoj upravi za sprovođenje postupka provere ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava i poštovanja poreskih propisa. U budućoj evidenciji podaci će se čuvati pet godina od smrti građanina i 10 godina od dana odjave prebivališta lica koja su se trajno iselila iz Srbije

Svi na jednom mestu. Od prvog dana 2026. godine, ukoliko se usvoje izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, poreznici će imati bazu podataka o bukvalno svim ljudima u Srbiji. Evidencija fizičkih lica je baza u kojoj će biti svi državljani Republike Srbije. I ne samo oni.

Biće tu i državljani sa prijavljenim prebivalištem i bez prebivališta na našoj teritoriji. Tu će biti sve izbeglice, stranci sa odobrenim privremenim boravkom ili stalnim nastanjenjem. U njoj će biti i spisak stanaca koji nemaju ni odobren boravak, niti nastanjenje, ali imaju imovinu. Ili prava i obaveze po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, imaju svojstvo poreskog obveznika.

Baza je mesto i za podatke o tražiocima azila i strancima kojima je odobreno utočište ili supsidijarna zaštita i privremena zaštita.

Ministarstvo finansija u radnoj verziji Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji objašnjava zašto je ovakva evidencija potrebna.

“Cilj uspostavljanja evidencije fizičkih lica je obezbeđivanje skupa podataka o fizičkim licima neophodnih Poreskoj upravi za zakonito, pouzdano, ekonomično i efikasno sprovođenje postupka provere ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava i proveru poštovanja poreskih propisa”, stoji u novom članu radne verzije zakona.

I to sve radi delotvornog prikupljanja javnih sredstava. Podaci se obrađuju kako bi poreznici došli do značajnih činjenica. Sve što će ukazati da upisani građani imaju određena prava ili - obaveze.

Poreski advokat Minja Đokić pojašnjava zašto je uspostavljanje buduće evidencije važno.

“Ovo je vrlo važno jer porez plaćaju rezidenti Srbije na svoj celokupni svetski dohodak, znači bez obzira na to odakle ga ostvaruju. Nerezidenti ga plaćaju na dohodak čiji je izvor u Srbiji”, ističe Đokić. “Veoma je važno razumeti to da rezident nije isto što i državljanin, barem kada je Srbija u pitanju. Status poreskog rezidenta Srbije mogu imati stranci. Isto tako, to što se srpski državljanin odselio iz Srbije, ne znači da mu je prestao status poreskog rezidenta. Srbija polaže pravo da mu oporezuje dohodak koji on ostvaruje u drugoj državi”.

Advokat nudi i slikovit primer ovog odnosa. Zamislite sebe u restoranu, koristite usluge tog restorana - vi ste rezident tog restorana. Sada zamislite sebe iz udobnosti svoje fotelje u svom stanu, naručujete hranu iz restorana da vam se dostavi na kućnu adresu. Tada ste nerezident tog restorana.

“U oba slučaja morate da platite tom istom restoranu uslugu koju dobijate bez obzira na to da li ste državljanin Srbije u kojoj se nalazi taj restoran ili ste stranac na proputovanju. Ovo je, naravno, neprimereno uprošćavanje, ali mislim da oslikava suštinu”, kaže Đokić.

Evidencija fizičkih lica poreznicima zapravo pruža pravnu “alatku” koja će im olakšati posao. Uz nju će moći da pravilno postave “poreski zahvat” prema rezidentima, odnosno prema nerezidentima.

“Drugim rečima, registar fizičkih lica je, za potrebe naše metafore, aplikacija koju koristite da naručite hranu iz restorana. U nju unosite svoje lične podatke, podatke o kartici ako njom plaćate, adresu i slično”, nastavlja Đokić.

Baza će preuzeti podatke iz centralnog registra stanovništva, jedinstvenog registra računa koji vodi Narodna banka Srbije, ali i jedinstvenog registra vozila. Preuzeće i imena koja se nalaze u jedinstvenom registru oružja u legalnom posedu. Sadržaće i sve podatke koje Poreska uprava pribavlja u okviru poreskog postupka.

Zahvaljujući svim tim registrima, poreznici će u svom “tefteru” imati matične brojeve, imena, prezimena, ime jednog roditelja, datum rođenja, adresu prebivališta, odnosno boravišta, bračni status, imovinski status, podatke o računima, broj članova domaćinstva…

Zato se pitamo da li će ovako Poreska uprava stići do ljudi do kojih dosad nije stizala.

“Po svemu sudeći - da”, odgovara Minja Đokić. “Primera radi, PU će o državljanima Srbije imati podatak kakav im je bračni status i imovinsko stanje. To su sve kriterijumi koji u poreskoj praksi definišu “centar poslovnih i životnih interesa”. Od toga, između ostalog, zavisi da li će neko fizičko lice biti tretirano kao rezident ili nerezident”.

Podaci iz buduće evidencije omogućiće poreznicima da znaju više i o našim ljudima koji rade u inostranstvu. Imaće i podatak o mestu privremenog boravka tih građana u inostranstvu. Kao i osnov obaveznog socijalnog osiguranja u Srbiji - ako postoji.

“Veliki broj građana Srbije je u prethodnom periodu dobio maltene identična privremena poreska rešenja kojima im je utvrđena obaveza plaćanja poreza i doprinosa. PURS im je obavezu utvrdila na osnovu nepotpunih podataka koje je dobila najverovatnije od poslovnih banaka u Srbiji”, dodaje Đokić.

Mahom su tvrdili da godinama ne dolaze u Srbiju. Objašnjavali su da rade u inostranstvu, da su tamo osigurani, primaju platu, pozivali se na lične i porodične prilike. Ti građani su morali da ulaze u spor sa Poreskom upravom i dokazuju svoj status rezidenta. Takođe, i uslove za primenu kako ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, tako i socijalnih sporazuma.

“Ovaj novi registar ima potencijal da smanji rizik od takve vrste sporova. Poreskoj upravi će, načelno, biti dostupni podaci koji definišu da li neki građanin ima status poreskog rezidenta Srbije. Ili je reč o nerezidentu koji na teritoriji Srbije ostvaruje prihode ili ima oporezivu imovinu. Svaka država na svetu takve rezidente, odnosno nerezidente, želi da stavi pod svoj “poreski zahvat”. Srbija po tome nije drugačija”, kaže Đokić.

“Izmene su obimne i suštinske. Od važnijih treba istaći brisanje pravila o međunarodnoj pravnoj pomoći i uvođenje pravila o međunarodnoj administrativnoj saradnji i razmeni podataka”, navodi Minja Đokić.

Advokat Minja Đokić navodi još i da se uvode i novi poreski prekršaji čije efekte na nezakonitu poresku evaziju tek treba da vidimo.

“Sudovi u Srbiji se veoma slabo snalaze u poreskoj materiji, a poreski prekršaji su im “tamni vilajet”. To je posledica zapaljive kombinacije nerazumevanja poreske materije, objektivne prenatrpanosti drugim predmetima i tradicionalnog shvatanja da je oporezivanje “čerupanje guske uz što manje gakanja” pa sve što kaže PURS sa tim se sud složi. Dolazak stranih investitora i digitalnih nomada će izvesno dovesti do promene te paradigme. U svakom slučaju, građani treba da računaju sa tim da će postupci pred sudovima biti dugotrajni i neizvesni, pa je najbolja opcija angažovati poreskog savetnika pre nego se dogodi oporeziv događaj. Ukoliko, pak, do sudskog postupka ili poreske kontrole dođe - “napad je najbolja odbrana”, pa bi obveznici trebalo da budu proaktivni. U takvim situacijama “praviti se mrtav” nije dobra strategija”, savetuje Đokić.

Radna verzija zakona predviđa da je Poreska uprava odgovorna za sigurnost i zaštitu podataka. Kao i obezbeđivanje njihove tajnosti. Ona će morati i da reaguje u slučaju da im bilo ko neovlašćeno pristupi, ako se izgube ili na bilo koji način nezakonito obrade.

“Svaka baza podataka je u opasnosti od “upada” i “krađe podataka”. Država ima obavezu da obezbedi fizičku i softversku bezbednost svih tih podataka i to kako spolja tako i iznutra”, kaže Minja Đokić. “Primera radi, kao što upad ili krađa podataka nije prihvatljiva, isto tako ne bi bilo prihvatljivo ni to da bilo koji poreski inspektor ili službenik u Poreskoj upravi može da pristupi podacima o poreskim obveznicima po svom nahođenju. Dakle, pre primene ovih izmena potrebno je obezbediti funkcionalno testirane mere softverske zaštite podataka, kao i mere fizičke bezbednosti tih podataka”.

U budućoj evidenciji podaci će se čuvati pet godina od smrti građanina i 10 godina od dana odjave prebivališta ljudi koji su se trajno iselili iz Srbije.

Izvor: Vebsajt Forbes, Aleksandra Bulatović, 23.10.2024.
Naslov: Redakcija